субота, 15. децембар 2012.

Прве послератне утакмице и гостовања

Своју прву утакмицу обновљени клуб, под новим именом, одиграо је против провизорно састављеног тима енглеских морнара и победио га са високим резултатом од 9:0. На овој утакмици тим "Југославије" имао је по први пут, као први тим, црвене дресове, после чега је црвена боја дефинитивно остала као званична боја клуба...
"Југославија" је одиграла 1919. године две утакмице против свог највећег ривала БСК-а и изгубила 1:3 и 0:4. Све остале Београдске тимове је добила "Српски мач" 7:1, "Сокола" 3:0, "БУСК" 2:0.
Након што је консолидовала свој тим и оспособила га за сусрете и са најбољим клубовима у земљи "Југославија" је, 1920. године прихватила позив за гостовање у Загребу и Сплиту.
У Загребу је постигнут завидан успех, побеђена је екипа Хашк-а са резултатом од 2:0. Овај успеј је био утолико већи, што је то уједно била и прва победа једног београдског клуба над Загрепчанима. Међутим, у Сплиту су Београђани морали да положе своје оружје пред далеко бољим противником. Ипак, резултати су били више него часни (0:1, 2:3), када се има у виду тадашња вредност сплитског "Хајдука".
Највећи успех клуба у 1920. години је свакако била победа над БСК-ом од 2:0, у такмичењу за куп које је било познато под популарним именом - такмичење за пехар чика Даче. Ова победа је уједно била и прва победа клуба под именом "Jугославија" над овим тада најбољим клубом у Београду.


Од осталих београдксих клубова  "Југославија" је те године била изразито боља, јер је све редом победила екипу Вардара резултатом 6:0 и 5:1, тим Сокола са 5:1,4:1 и 3:0, Српски мач са 6:1 и Конкордију са 4:0. Сем тога, "Југославија" је те године гостовала и у Сарајеву, где је одиграла две утакмице против тамошњег Српског спортског клуба једну је изгубила са резултатом 1:2, а другу добила са 6:0.
Стандардни тим "Југославије"из 1920. године изгледао је овако: Данило Стојановић- Михаило Јовановић, Петар Радојковић, Милош Мартић, Бора Вучковић, Света Марковић, Венца Петровицки, Раденко Митровић, Алојз Махек, Јован Ружић и Лазар Плећевић.

Нема коментара:

Постави коментар