Године 1923, после десет година од свога оснивања, "Југославија" је успела да освоји првенство Београда и подсавеза. Прву деценију свога постојања овај клуб је пријатно дочекао, крунишући је великим достигнућем - освајањем првог места нашег главног града. Почетком ове године, "Југославија" је тукла БСК са високим резултатом од 7:2, чиме је наговестила скори пуни тријумф њене прве екипе.
У току ове године, нови првак Београда је у сусретима са страним клубовима извојевао осам победа, а претрпео свега два пораза, док је пред крај сезоне доживео свој највећи успех - поразио је БСК 9-1 и на тај начин јасно указао да је тада далеко најбољи тим у Београду и Србији.
Те године, почео је да се ствара онај чувени, класични тим "црвених", тим који је својим многобројним, убедљивим и значајним победама обележио "златно доба" овог заслужног београдског клуба.
Година 1924 била је година највећег успеха, највећег тријумфа "Југославије". Поред поновног освајања првенства Београда и подсавеза, "црвени" су освојили и првенство државе. "Југославија" је имала ту част да као први београдски клуб и као први клуб у Србији освоји овај велики трофеј, после победе над сплитским Хајдуком у финалној борби, одиграној у Загребу (2:1). Међутим, оно што је нарочито значајно јесте чињеница, што је ово првенство освојено у високом стилу и што је тим "Југославије" из тог времена био за читаву класу бољи од свих великих тимова у земљи. "Црвени" су, може се рећи, били прегазили све своје противнике и после сјајних и незаборавних партија освојили титулу. О форми, снази, уиграности и успесима "Југославије" у овој години, скоро да и нису довољне речи. Чак и сувопарна статистика на изразито убедљив начин показује сву величину овога тима у току те, 1924 године. Од 55 утакмица, забележено је 41 победа, дато 263 гола и примљено свега 76. Тај велики тим "Југославије", тим који је давао изванредно лепу и технички дотерану игру, тим који је поврх свих својих квалитета знао да даје и голове, сачињавали су најбољи фудбалери тог времена - Драгутин Немеш, Милутин Ивковић, Бранко Петровић, Михаило Начевић, Лојда Махек, Света Марковић, Дамјан Ђурић, Драган Јовановић, Стеван Лубурић, Душан Петковић и Бане Секулић.
Године 1925, "Југославија" је опет освојила првенство државе, с тим што је овом приликом у финалној борби победила усред Загреба популарне "пургере" (Грађански) са 3:2. Ове године "Југославија" је савлађивала своје противнике као од шале - БСК 8:2 и 7:0, Јединство са 15:0, док ништа боље нису прошли ни остали београдски клубови. Међутим, као највећи супех од међународног значаја била је убедљива победа над чувеном "Славијом" из Прага од 4:2, постигнута после бриљантне игре која се не заборавља.
Године 1926 донела је и једну велику непријатност клубу. Тек што је освојила и по други пут титулу првака државе "Југославија" је морала да се сели са свога игралишта, те је неочекивано остала - на улици. Последњу своју утакмицу на старом игралишту одиграла је против бечког Слована (3:3) а сутрадан је већ било отпочето са рушењем трибина и ограде на њему, да би на том месту била подигнута данашња Техничка школа. Иако је, 1926 године, добила терен иза такозваних Топовских шупа, у непосредној близини друма који води ка Авали, "Југославија" ни ове године практично није имала своје игралиште, јер су у току читаве те године трајали радови на његовој изградњи. То је очигледно, представљало велику сметњу за редновне тренинге њених играча, што се, сасвим природно, морало одразити и на саму форму. Ипак "Југославија" је и код оваквог стања ствари и по трећи пут ушла у финале за првака државе. И овога пута противник је био "Грађански", опет у Загребу, али је ову утакмицу незаслужено изгубио и несрећно изгубила са 1:2 и то на тај начин што су Загрепчани свој победоносни гол постигли из неправилно досуђеног једанаестерца, на три минута пред крај игре.
Године 1928, "Југославија" је поново освојила титулу првака Београда и подсавеза. Те године клуб је прославио и петнаестогодишњицу свога постојања. У оквиру такмичења на самој прослави, слављеник је направио један заиста редак подвиг - победио је био комплетан тим прослављене "Аустрије" из Беча са високим резултатом од 6:3.
У току ове године, нови првак Београда је у сусретима са страним клубовима извојевао осам победа, а претрпео свега два пораза, док је пред крај сезоне доживео свој највећи успех - поразио је БСК 9-1 и на тај начин јасно указао да је тада далеко најбољи тим у Београду и Србији.
Те године, почео је да се ствара онај чувени, класични тим "црвених", тим који је својим многобројним, убедљивим и значајним победама обележио "златно доба" овог заслужног београдског клуба.
Година 1924 била је година највећег успеха, највећег тријумфа "Југославије". Поред поновног освајања првенства Београда и подсавеза, "црвени" су освојили и првенство државе. "Југославија" је имала ту част да као први београдски клуб и као први клуб у Србији освоји овај велики трофеј, после победе над сплитским Хајдуком у финалној борби, одиграној у Загребу (2:1). Међутим, оно што је нарочито значајно јесте чињеница, што је ово првенство освојено у високом стилу и што је тим "Југославије" из тог времена био за читаву класу бољи од свих великих тимова у земљи. "Црвени" су, може се рећи, били прегазили све своје противнике и после сјајних и незаборавних партија освојили титулу. О форми, снази, уиграности и успесима "Југославије" у овој години, скоро да и нису довољне речи. Чак и сувопарна статистика на изразито убедљив начин показује сву величину овога тима у току те, 1924 године. Од 55 утакмица, забележено је 41 победа, дато 263 гола и примљено свега 76. Тај велики тим "Југославије", тим који је давао изванредно лепу и технички дотерану игру, тим који је поврх свих својих квалитета знао да даје и голове, сачињавали су најбољи фудбалери тог времена - Драгутин Немеш, Милутин Ивковић, Бранко Петровић, Михаило Начевић, Лојда Махек, Света Марковић, Дамјан Ђурић, Драган Јовановић, Стеван Лубурић, Душан Петковић и Бане Секулић.
Године 1925, "Југославија" је опет освојила првенство државе, с тим што је овом приликом у финалној борби победила усред Загреба популарне "пургере" (Грађански) са 3:2. Ове године "Југославија" је савлађивала своје противнике као од шале - БСК 8:2 и 7:0, Јединство са 15:0, док ништа боље нису прошли ни остали београдски клубови. Међутим, као највећи супех од међународног значаја била је убедљива победа над чувеном "Славијом" из Прага од 4:2, постигнута после бриљантне игре која се не заборавља.
 |
Воз са играчима након победе над Грађанским у Загребу
|
Године 1926 донела је и једну велику непријатност клубу. Тек што је освојила и по други пут титулу првака државе "Југославија" је морала да се сели са свога игралишта, те је неочекивано остала - на улици. Последњу своју утакмицу на старом игралишту одиграла је против бечког Слована (3:3) а сутрадан је већ било отпочето са рушењем трибина и ограде на њему, да би на том месту била подигнута данашња Техничка школа. Иако је, 1926 године, добила терен иза такозваних Топовских шупа, у непосредној близини друма који води ка Авали, "Југославија" ни ове године практично није имала своје игралиште, јер су у току читаве те године трајали радови на његовој изградњи. То је очигледно, представљало велику сметњу за редновне тренинге њених играча, што се, сасвим природно, морало одразити и на саму форму. Ипак "Југославија" је и код оваквог стања ствари и по трећи пут ушла у финале за првака државе. И овога пута противник је био "Грађански", опет у Загребу, али је ову утакмицу незаслужено изгубио и несрећно изгубила са 1:2 и то на тај начин што су Загрепчани свој победоносни гол постигли из неправилно досуђеног једанаестерца, на три минута пред крај игре.
Године 1928, "Југославија" је поново освојила титулу првака Београда и подсавеза. Те године клуб је прославио и петнаестогодишњицу свога постојања. У оквиру такмичења на самој прослави, слављеник је направио један заиста редак подвиг - победио је био комплетан тим прослављене "Аустрије" из Беча са високим резултатом од 6:3.
Нема коментара:
Постави коментар