субота, 15. децембар 2012.

Повезаност Велике Србије/Југославије/СК 1913 са Црвеном Звездом

Наставак рада нашег клуба након Другог светског није био могућ ни под једним од предратних имена. СК "Велика Србија" је добила име као симбол великих победа српске војске током Балканских ратова над Бугарском и ослобађање српских земаља од вишевековне османлијске тираније. Сам назив клуба је одмах у старту окупио велики број присталица међу српским становништвом и несумњиво је био просрпски спортски клуб. 
Било је сасвим јасно да ће након Првог светског рата доћи до промене назива клуба, јер је српска влада 1914. године објавила  Нишку декларацију. Њоме је Краљевина Србија објавила своје ратне циљеве, уједињене Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. То је пре свега урађено у циљу идеолошког слабљења Аустроугарске изнутра, наиме Хрвати и Словенци су ратовали на страни Аустроугарске. Аустроугарска је била велика мултниетничка држава, у њој су живели Немци, Мађари, Чеси, Словаци, Хрвати, Словенци и Срби.
Идеја наше владе је била да предводи стварање мултиетничке држава на простору Балкана, у којој ће главну реч водити јужнословенски народи на челу са српским краљем Петром I Карађорђевићем.Након Првог светског рата, долази до обнављања клуба и промене имена клуба у СК "Југославија".
Тај назив је постојао све до окупације Србије у Другом светском рату, тада су фашисти забранили употребу имена СК "Југославија" јер је то био клуб Краљевине Југославије, чији је краљ тада већ увелико сарађивао са Савезничким силама на челу са САД-ом, СССР-ом и Великом Британијом.
У току Другог светског рата клуб је носио име СК 1913, по години оснивања СК "Велика Србија".
Непосредно пре завршетка Другог светског рата долази до иницијативе да се оснује "нови" клуб. "Нови" клуб је основан 4. марта 1945. године на оснивачкој скупштини у Делиградској 27, док су борбе још биле у току. Име клубу су дали пре свега Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, тако је настала Црвена звезда, односно настављен је рад клуба из 1913. године али под новим именом. У Другом светском рату су победиле Савезничке силе, на челу савезника је био СССР (Комунистичка партија) , управо је црвена армија прва ушла у Берлин и победила нацистичку Немачку. У Југославији која је била одувек под великим утицајем Русије, на власт је дошао комуниста Јосип Броз,с друге стране ројалистима је било забрањено било какво учествовање у креирању нове државе. Краљу је забрањено да се врати у Југославију/Србију, део југословенске војске у отаџбини (четници) је стрељано а део њих је побегао у земље Савезничких сила, пре свега у САД и Велику Британију. Разлог за овакву одлуку је нетрепељивост која је постојала између САД-а и СССР непосредно након завршетка Другог светског рата, као и хладни рат који је након тога трајао деценијама.
Чињенице које повезују СК "Велика Србија"/СК 1913/ СК "Југославија" са Црвеном звездом су између осталог и сам грб. Основни део грба, штит који је дијагонално подељен на црвену и белу боју стоји и код старог грба и новог грба Црвене звезде.


На данашњем стадиону Црвене звезде је био стадион на коме је играла СК "Југославија", наиме Црвена звезда је своје утакмице играла до 1959. године управо на стадиону СК "Југославија", који је примао око 20 000 гледалаца и имао је пре Другог светског рата и осветљење, тако да су се играле и утакмице у вечерњем термину. Затим је на истом месту 1963. године изграђена наша Маракана.


Међу члановима управе ФК Црвена звезда, нашли су се бројни бивши играчи и функционери СК "Југославија". Међу њима су:  Предраг Ђајић ( бивши играч СК "Југославија") који је био економ Црвене звезде, Секулић (бивши играч СК "Југославија") који је постао секретар у новом клубу, оснивач СК "Велика Србија" Данило Стојановић - чика Дача је био вишегодишњи члан управе ФК Црвена звезда. У издању "Црвене звезде" 1951. године изашла је његова књига "Чика Дачине успомене" и свакако треба споменути и Слободана Ћосића, једног од "оснивача" Црвене звезде, који је играо у млађим категоријама СК "Југославија".
Посебно треба истаћи професора Драгомира Диклића, десно крило СК "Југославија" а затим и Црвене звезде, који је једном приликом изјавио: "Ми у Црвеној звезди имамо секцију ветерана нашег клуба,на челу са Рајком Митићем, зато смо ми у Црвеној звезди одличили да сви преживели фудбалери СК "Југославије" буду почасни чланови ветерана Црвене звезде. Доделићемо им дипломе,признања и могу да се сматрају члановима најтрофејнијег југословенског и српског клуба у историји - сви су они звездаши."
Из СК "Југославија"/СК 1913 у ФК Црвена звезда су 1945. године прешли у следећи играчи: Миле Кос, Малиша Петровић, Љубомир Ловрић, Миленце Петровић, Миливоје Ђурђевић, Милорад Ћирић, Предраг Ђајић, Савић, Печенић, Спајић, Дреновац, Петровић и Диклић.
СК "Велика Србија" и касније СК "Југославија" су имали надимак "црвени". На почетку су имали беле шорцеве и црвене мајице, након тога доминирају црвено бели дресови.

      Детаљ са утакмице БСК-СК 1913 (1941. године)

У књизи "Вечити ривали", аутора Љубомира Вукадиновића описани су сусрети БСК-а и Велике Србије/Југославије/СК 1913. Аутор назива нашу екипу "црвено-бели", по боји дресова који су носили у то време. Књига је објављена 1943. године у Београду.




" Црвено бели ми смо са вама ,
и кад је радост и када је бол,
сва срца наша су увек уз вас,
немојте никад издати нас"

Нема коментара:

Постави коментар