Почетак

Године 1912, избио је Балканско – турски рат. Малена, али врло храбра српска војска водила је велики ослободилачки рат против  турака. Трула отоманска империја и млада пуна виталности Србија, ухватиле су се биле у грчевит коштац. За Србију је ова борба била бити или не бити; за засићену империју један простор више или мање за експлоатацију. Зато се наша војска и борила мушки, поштено и са великим циљем – за слободу! Зато су и успеси морали да уследе...

Након успешно окончаног Балканско-турског рата, одушевљен победом наше храбре војске инж. Данило Стојановић "чика Дача" основао је фудбалски клуб, коме је у знак сећања на ову победу, на овај огромни војно-политички успех наше земље, у знак сећања на овај историјски догађај, на проширење наше отаџбине до својих ранијих граница - дати име - "Велика Србија"!

Клуб је основан 6. августа 1913. године и одмах му је приступило неколико младих играча из Београда и Крагујевца. Прву управу клуба "Велика Србија" сачињавали су: председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић, вођа секције Владимир Крстић. Клуб је основан 6. августа 1913. године и одмах му је приступило неколико младих играча из Београда и Крагујевца. Прву управу клуба "Велика Србија" сачињавали су: председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић, вођа секције Владимир Крстић. Појава новог клуба "Велика Србија" дошла је у прави час, да покрене живљи рад свих клубова у Београду, пошто су запали у неко мртвило за време Балканских ратова. Клуб је убрзо постао раван противник најбољем клубу у Србији тога времена БСК-у што бива од велике користи за бржи напредак фудбала у Београду. Још пре него што је основан клуб "Велика Србија" добијен је терен за игралиште на Тркалишту. У прво време око игралишта је била постављена бодљикава жица. Касније, када су се материјалне прилике нешто поправиле, жица око игралишта је замењена тарабом. Сам терен је био уоквирен стубовима, офарбаним бојама српске тробојке, игралиште је могло да прими око хиљду гледалаца.

Почетком августа 1913. године у клуб се доводи млади Чешки играч Алојз-Лојда Махек. Њега је довео Јошка Фурјановић на препоруку чика Даче. Долазак Махека представљао је праву сензацију за спортски Београд и када се први пут појавио на игралишту клуба, на некадашњем Тркалишту, сви они су били присутни, дивили су се његовим изванредним потезима и необично јаким шутевима. У Београду је убрзо пукао глас да "Велика Србија" има играча који чини чуда с фудбалском лоптом. Махек је био прави учитељ модерног фудбала у Београду и Србији, био је оличење техничког фудбала, финог и џентлментског. Он је у нас пресадио чехословачку фудбалску школу. Тај начин играња био нам је близак и убрзо је ухватио дубоко корене код нас.